Дела по којима се препознајемо
Поред нас често живе и раде људи о чијим делима мало знамо, а која се ипак бележе тамо где ћемо се, једном, само по њима препознати. Некада та доброчинства постану део породичне традиције, и када се деценије сведу временом које се не мери, њихова тежина претегне тас.
Тако ће, надамо се, бити и са делима породице Марјановић.
Прича почиње 1912. године, доласком Светомира Марјановића у Београд, у коме завршава гимназију, а потом и Грађевински факултет. Неимар је, између осталог, трамвајског круга двојке, мостова у Београду и на Калемегдану.
Када му се 1950.год. родио унук Андреја, који нам казује ову причу, Светомир Марјановић је отишао у пензију. Тада почиње његов добротворни рад: крипта цркве Светог Марка, цркве Свете Петке, Ружице, Топчидерског храма, као и дугогодишње ангажовање у Црквеном одбору Београда.
"Моја бака Живка ме је 1954. увела у Цркву, и, пошто је била побожна, од ње сам много научио. Почело је све са оцем Иванчевићем, старешином Ружице, који је окупио децу. Певали смо у хору, рецитовали, а ја сам од 1965. за то добио захвалницу од његове Светости Патријарха Германа. За Митровдан, нашу крсну Славу, као и за Божић и Ускрс, обично сам био "болестан", па ми је мајка те часове касније правдала. Било је то време када се ови празници нису јавно славили.
Наш кућни пријатељ био је ректор Богословије у манастиру Крка, Николај Мрђа, док су тадашње богослове, а садашње владике Лаврентија и Филарета, помагали моји бака и дека. У знак захвалности, када се 1987. у дубокој старости упокојио Светомир Марјановић, опелом је началствовао лично патријарх Герман.
Мој старији ујак, Славољуб Марјановић, лекар, по доласку у Цирих 1970. године, учествовао је у стварању православне заједнице у Швајцарској и до краја живота помагао живот наше Цркве."
На тасу дела која нас бележе, долазимо и до нашег саговорника др Андреје Марјановића, стоматолога и власника стоматолошке ординације, који већ 12 година, уз благослов патријарха Павла, бесплатно брине о оралном здрављу ученика Богословије Свети Сава. "Посете су прво биле петком, а од пре неколико година свакодневно. Ординација је заправо поликлиника у којој, уз стални стручни тим, консултативно ради и пет професора. Велика ми је част што нам је пацијент био и патријарх Павле. Моји пацијенти из Богословије су врло ревносни, долазе у заказано време, а нарочито ми је драго што ће ову навику понети и у средине у које ће се вратити по завршетку школе. Неки су већ на Богословском факултету, а и даље посећују моју ординацију."
На Дан Богословије Свети Сава, 10. маја 2000. год, др Андреји Марјановићу уручена је диплома великог добротвора.
Његова ћерка Мина је такође стоматолог. Живи и ради у Лондону. "Још је млада да би се бавила добротворним радом, али једног дана сигурно ће наставити породичну традицију."
Ипак, након 12 година улагања, не само рада, већ и материјала и опреме, питање је колико ће ова акција још трајати. Ако би се прикупљањем средстава обезбедили материјал и опрема, акција би могла да се прошири и на целокупан Богословски факултет а можда би и идеја која већ дуго живи, да се отвори ординација на самом факултету, била на овај начин остварива.
Оливер Марјановић, син Славољуба Марјановића, такође стоматолог, који живи у Цириху, већ је основао фондацију за стоматолошке услуге које његов брат Андреја пружа богословима, а које би могао да пружа и студентима Богословског факултета, као и мноштву наших манастира. О томе више информација садржи веб сајт www.am-dentalsolutions.com
обавештавамо све људе добре воље који могли да допринесу опстанку и проширењу ове акције, да то могу учинити уплатом на следећи рачун: Комерцијална банка, бр.ж.р.205-44292-05, Стоматолошка ординација др Андреје Марјановића.
Лидија Глишић
